„Život srca moguć je samo uz spominjanje Allaha, subhanehu we te’ala, i bez toga ono umire. Kada jezik srca utone u spominjanje Allaha, subhanehu we te’ala, ono shvati šta njegov Miljenik od njega želi. Većinu svojih riječi i djela on posveti Njemu, a male blagodati koji mu Allah, subhanehu we te’ala, podari, on smatra velikim. On je potpuno predan Allahu, subhanehu we te’ala, i u potpunosti se klonio griješenja. Sve svoje biće on je poklonio svome Voljenom i sebi ništa nije ostavio. Njegovo je srce ispunjeno veličanjem i uzdizanjem svoga Gospodara i nastojanjem da se stekne Njegovo zadovoljstvo. Teško mu je da se strpi zbog daljine susreta sa Njim, smiren je samo kada Njega spominje, za Njim žudi i Njemu čezne. Sretan je samo kada Njega spominje, čuva Njegove granice i kada daje prednost Njegovom zadovoljstvu nad zadovoljstvom Njegovih robova. To je onaj koji istinski voli svoga Gospodara.“

Ibn Kajjim El – Dževzijje