POVREMENO PRISUSTVUJE DZEMATU U DZAMIJI

Islam je oslobodio zenu od obaveznog prisustvovanja namazu u dzematu u dzamiji, ali u isto vrijeme joj je dozvolio da izadje u dzamiju kako bi obavila namaz u dzematu. Uistnu je

to ona i ucinila i klanjala namaz za Poslanikom, sallallahu alejhi we selem.

Prenosi se od Aise, majke vjernika,radijallahu anha, da je rekla:

“Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, klanjao bi sabah, a prisustvovale bi i zene - vjernice, koje su bile umotane u svoje hidzabe (Tj. bile su umotane u svoje ogrtace i vela). Potom bi se vratile svojim kucama a da ih niko ne bi prepoznao:.

(Fethul - bari, 1/482, knjiga Es - Salatu, poglavlje Fi kem tusalli el - meretu fis - sijabi).

Od nje se takodjer prenosi:

“Vjernice bi, umotane u svoje hidzabe, prisustvovale sabah namazu sa Poslanikom, sallallahu alejhi we selem, te bi se nakon obavljena namaza uputile svojim ku}ama, a niko ih zbog mraka ne bi prepoznao”.

(Muttefekun alejhi. Pogledaj [erhus - sunneti, 2/195, knjiga Es - Salatu, poglavlje Te dzilu salatil - fedzri).

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, skracivao bi namaz kada bi cuo plac djeteta, pretpostavljajuci da je to zabavilo njegovu majku. On u hadisu, za koji se slazu da je vjerodostojan, kaze:

“Ja, doista, pristupim namazu i zelim da ga oduljim kada zacujem plac djeteta, pa skratim svoj namaz, jer znam kolika je ljubav majke naspram djeteta kada place”.

(Muttefekun alejhi. Pogledaj [erhus - sunneti, 3/410, knjiga Es - Salatu, poglavlje At - Tahfifu li emrin jahdusu).

Allahova, subhanehu we te’ala, milost velika je prema zeni kada je nije obavezao da prisustvuje dzematu u dzamiji pri obavljanju pet dnevnih namaza, a da ju je obavezao time, to bi joj zadalo

poteskoce i predstavljalo bi teret za njena pleca. Zena nije u stanju obavljati namaz u dzamiji, kao sto u danasnje vrijeme ni mnogi muskarci nisu u stanju da obavljaju namaze u dzematu

u dzamiji, nego su prisiljeni da obavljaju namaz tamo gdje se nalaze - na svojim radnim mjestima, pa cak mnogo puta i u svojim kucama. Tako, zenina odgovornost za domacinstvo

i njene mnogobrojne obaveze vezane za njenu kucu, muza i njenu djecu, ne omogucavaju joj da pet puta dnevno napusti kucu, nego joj, naprotiv, sve to postaje nemoguce. Ovako

nam biva jasnija mudrost uskracivanja obaveze prisustvovanja zene dzematu u dzamiji, ali ne i za muskarce. Ovako nam je jasnije zasto je namaz zene bolji u njenoj kuci nego u dzamji

i zasto joj je ostavljeno da izabere ono sto je bolje za nju. Ako hoce, klanja u svojoj kuci, a ako hoce, moze i izaci da obavi namaz u dzematu. Njen muz joj ne moze zabraniti da izlazi

u dzamiju, ako je vec trazila od njega dozvolu.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, o tome govori u

mnogobrojnim hadisima, a izmedju ostalog on kaze:

“Ne zabranjujte svojim zenama dzamije, a njihove kuce su im bolje”.

( Hadis biljze Ebu - Davud, 1/221 u knjizi Es - salatu, poglavlje Ma dzae fi hurudzin - nisai ilel - mesdzidi, i Ahmed, 2/76 i ovo je hadis hasenun li gajrihi).

“Kada nekom od vas zena trazi dozvolu da ide u dzamiju, neka joj to ne zabranjuje”.

( Fethul - bari,2/351, knjiga El - Ezan, poglavlje Isti zanul – mer eti zevdzeha bil -

hurudzi ilel – mesadzidi i Sahihu Muslim, 4/161, knjiga Es - Salatu, poglavlje Hurudzun - nisai ilel – mesdzidi).

Muskarci su poslusali Poslanikovu, sallallahu alejhi we selem, naredbu, pa su dozvolili svojim zenama da izlaze u dzamiju, makar taj izlazak bio suprotan njihovom misljenju i poimanju. Najbolji dokaz tome se nalazi u hadisu Abdullaha bin Omera u kojem se kaze:

“Omerova zena prisustvovala je sabahskom i jacijskom namazu u dzematu u dzamiji, pa joj je receno: “Zasto izlazis kada znas da Omer to ne voli i da je ljubomoran”? Odgovorila je: “A sta ga to sprecava da mi zabrani”? Odgovoreno joj je: “Sprecavaju ga rijeci Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem: Ne zabranjujte Allahovim robinjama Allahove dzamije”.

( Fethul - bari, 2/382, knjiga El – Dzumu atu, 13 poglavlje El - Iznu lin - nisai bil -

hurudzi ilel – mesadzidi).

“U skladu s ovom Poslanikovom sallallahu alejhi we selem, dozvolom zeni da posjecuje dzamiju i zabranom da joj se to sprecava, zena je u vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem, i poslije njega, navracala u dzamije kad god joj je to bilo moguce. Obavljala je namaz, prisustvovala hairli prigodama, slusanju predavanja i aktivno ucestvovala u javnom zivotu vjernika. Tako je to bilo otkako je propisan namaz u dzematu. Muslimani su obavljali namaz prema Bejtul - Makdisu prije nego sto je kibla bila okrenuta prema Kabi. Kada je dosla objava o upravljanju prema Kabi, lica vjernika i vjernica bila su okrenuta prema zemljama Sama, pa su se okrenuli prema Kabi i

ovo je okretanje zahtijevalo da zene predju na mjesto ljudi, a ljudi na mjesto zena”.

( Pogledaj Fethul - bari, 1/506, knjiga Es - Salatu, poglavlje Ma dzae fil - kibleti i Sahihu Muslim, 5/10, knjiga Es - Salatu, poglavlje Tahvilul - kibleti minel - Makdisi ilel

- Ka beti).

Dzamija je jos uvijek centar zracenja, svjetlosti i upute za vjernike i vjernice. Tako se u prostranstvu cistote vrsi ibadet, s njenih minbera sire se predavanja, upute i smjernice, a zena muslimanka je od samog pocetka islama bila ucesnica u svemu tome.

Vjerodostojni tekstovi potvrdjuju to mnogobrojno i uzastopno ucece i prisustvo. Oni govore o zeninom prisustvu na dzuma - namazu, namazu kod pomracenja, bajram - namazima, kao sto govore i o odazivu na mujezinov poziv: Namaz je u dzemaatu..

U Sahih Muslimu nalazi se da je Ummu - Hisam bint Harise bin en – Nu’man rekla: “Kaf vel – Kur’anil - medzid uzela sam (naucila) s jezika Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem, (tj. Slusajuci ga), posto bi to ucio svakog petka s minbera, drzeci hutbu ljudima”.

( Sahihu Muslim, 6/162, knjiga El – Dzumuatu, poglavlje Tehijjetul - mesdzidi vel - imamu jahtubu).

U ovoj knjizi takodjer se nalazi da je sestra Amre bint Abdurrahmana pricala: “Petkom sam uzela (naucila) Kaf vel – Kur’anil - medzid s usta Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem, a ucio bi to s minbera svakog petka”.

( Ibid, 6/160, knjiga El - Dzumuatu, poglavlje Hutbetul – hadzeti).

Poslanik, sallallahu alejhi we selem, preporucuje da se treba lijepo pripremiti za dzuma - namaz, vodeci racuna o cistoci, a i ljudima i zenama je mustehab (lijepo) okupati se:

“Ko dodje na dzumu, bilo od ljudi ili zena, neka se okupa”.

( Hadis se prenosi od Abdullaha bin Omera, a biljeze ga Ebu - Avane, Ibn - Huzejme i Ibn - Hibban u svojim Sahihima, a pogledaj i Fethul - bari, 2/357, knjiga El - Dzumu.a, poglavlje Fadlul - gusli jevmel – dzumuati).

Ovi tekstovi govore nam o tome da je Esma bint Ebi - Bekr, radijallahu anha, prisustvovala namazu nakon pomracenja Sunca, zajedno s Poslanikom, sallallahu alejhi we selem, i nije joj bio jasan Poslanikov, sallallahu alejhi we selem, govor, te je zapitkivala nekog covjeka koji joj je bio blizu, a to se navodi u hadisu koji od nje biljezi El - Buhari.

Ona kaze: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, ustao je da odrzi hutbu (nakon obavljenog namaza - salatul - kusuf), te je spomenuo iskusenje u kaburu u kojem ce covjek biti pitan. Kada je to spomenuo, ljudi su se uznemirili i razgalamili. Nisam razumjela sta je posljednje rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem Posto se umirila njihova galama, rekla sam

covjeku koji je bio pored mene: Allah te blagoslovio, sta je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, na kraju svog govora rekao? Rekao je: Objavljeno mi je da cete biti iskusani u kaburovima, slicno kao sto cete biti iskusani Dedzalom”.

( Pogledaj Fethul – bari , 3/236,237, knjiga El - Dzenaizu, poglavlje Ma dzae fil - kusufi i Sahihu Muslim, 6/212, knjiga El - Kusufu., poglavlje .Ma .urida .alen - nebijji fi

salatil - kusufi minel - Dzenneti ven – nari).

Kod Buharije i Muslima nalazi se drugo predanje od Esme, u kojem se kaze:

“U vrijeme Poslanika, sallallahu alejhi we selem, doslo je do pomracenja Sunca... Obavila sam svoj posao, a zatim dosla u dzamiju i vidjela Allahovog Poslanika, kako klanja, pa sam pristala uz njega. Oduljio je stajanje pa sam mislila da cu sjesti. Okrenula sam se i vidjela jednu slabunjavu zenu, pa sam rekla: Ova je slabija od mene, te sam nastavila stajati. Ucinio je ruku, pa je i s ruku’om oduljio. Nakon toga podigao je svoju glavu i oduljio sa stajanjem, da bi se nekom covjeku, kada bi tek dosao, ucinilo da nije ni ucinio ruku. Nakon toga se udaljio i Sunce je

izaslo, pa je odrzao hutbu ljudima, zahvalio Allahu, subhanehu we te’ala, velicao Ga, a zatim rekao:... “.

( Pogledaj Fethul - bari, 2/529, knjiga El - Kusuf, poglavlje Es - Sadekatu fil - kusufi .

i Sahihu Muslim, 6/212, knjiga El - Kusuf, poglavlje Ma urida alen - nebijji fi salatil - kusufi minel - Dzenneti ven – nari).

U zlatno doba poslanstva zena je muslimanka strogo vodila racuna o pitanjima svoje vjere. Nastojala je shvatiti sve ono sto se desava, vezano za opce stvari koje su muslimanima

vazne u njihovom ovom i buducem zivotu. Kada bi zacula poziv: Namaz je u dzematu, uputila bi se u dzamiju da cuje koje upute dolaze s minbera Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem.

Tako se prenosi od Fatime bint Kajs, jedne od prvih muhadzirki, da je rekla: “Pozvani su ljudi na zajednicki namaz, pa sam se uputila zajedno s drugim ljudima prema dzamiji. Klanjala

sam s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi we selem, i bila sam u prvom redu zena, a on je bio u posljednjem

redu muskaraca”.

( Pogledaj Sahihu Muslim, 18/84, knjiga El - Fitenu ve esratus - saati, poglavlje Kadijjetul – dzessaseti).

Iz prethodnih vjerodostojnih tekstova vidi se da je zena posjecivala dzamiju u svim prilikama i ova posjeta u vrijeme Poslanika, sallallahu alejhi we selem, postala je uobicajenom i obaveznom. Tako se desio i slucaj napada na zenu dok je isla prema dzamiji, ali ovaj dogadjaj nije uticao na Poslanika, sallallahu alejhi we selem, da obrati paznju na dozvoljenost zeninog izlaska u dzamiju. Njegova naredba o dozvoli posjecivanja, a zabrani sprecavanja odlaska u dzamiju ostala je vazeca, jer njeno prisustvo u dzamiji, s vremena na vrijeme od velike je koristi i ima veliki utjecaj na njenu dusu, razum i licnost opcenito.

“Prenosi se od Vaila el - Kendija da je u rano jutro jednu zenu kada se vracala iz dzamije, napao neki covjek. Trazila je pomoc od covjeka koji je prosao pored nje, a pobjegao je onaj sto ju je napao. U to je pored nje prosao odredjen broj ljudi pa je i od njih trazila pomoc i oni su uhvatili onoga od kojeg je prethodno trazila pomoc, a onaj drugi je pobjegao. Dosli su s

njime vodeci ga, pa je rekao: Ja sam, doista, onaj koji ti je pomogao, a drugi je pobjegao. S njime su otisli kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem, i obavijestili ga o onome sto joj se desilo.

Ljudi su ga obavijestili da su ga uhvatili dok je bjezao, a on je rekao: “Naprotiv, ja sam joj pomagao protiv onoga koji ju je napao, a ovi ljudi su me vidjeli i uhvatili”. Ona je na to rekla: “Laze! On me je napao!” Na to je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, rekao: “Idite i kamenujte ga”. Utom je ustao neki covjek i rekao: “Ne kamenujte ga! Kamenujte mene. Ja sam taj koji ju je napao”. Priznao je sta je ucinio, nakon cega su njih troje dovedeni kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem, onaj koji ju je napao, onaj sto je odgovorio na njen poziv i zena. Rekao je: “Sto se tebe tice, Allah, subhanehu we te’ala, ti je oprostio, a onom sto ju je spasio, uputio je lijepe rijeci”. Na to je Omer rekao: “Kamenuj onoga sto je priznao da je pocinio zinaluk!” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, odgovorio je: “Ne, On je ucinio tevbu Allahu, subhanehu we te’ala,” a prenosilac kaze: “Mislim da je rekao: Ucinio je takvu tevbu, da kada bi je ucinili stanovnici Medine, bila bi im primljena”.

( Hadis biljezi Ahmed. Pogledaj Silsiletul - ehadis es - sahiha, br.900, 2/601).

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, uzimao je u obzir okolnosti u kojim zena prisustvuje dzematu i bio je milostiv prema njoj, te je skracivao namaz ako bi cuo djeciji plac, kao sto smo to i vidjeli u jednom od prethodnih hadisa.

Jednom je zakasnio s klanjanjem jacija - namaza, pa ga je pozvao Omer, r.a, govoreci:

“Zaspale su zene i djeca. Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, rekao: Niko na Zemlji ih ne ceka osim vas”.

( Pogledaj Fethul - bari, 2/347, knjiga El - Ezanu, poglavlje Hurudzun - nisai ilel - mesadzidi i Sahihu Muslim, 5/137, knjiga El - Mesadzidu, poglavlje Vaktul - isai ve tehiruha).

Mnogobrojni su vjerodostojni hadisi koji govore o Poslanikovom, sallallahu alejhi we selem, uspostavljanju

safova za zene prilikom zajednickog klanjanja. Jednog od njih navodi Muslim: “Najbolji safovi za muskarce su prvi, a najbolji safovi za zene su zadnji, a najgori prvi”.

( Sahihu Muslim. knjiga Es - Salatu, poglavlje Tesvijetus - sufufi ve ikametuha).

El - Buhari biljezi hadis o pravljenju mjesta za zene, kako bi nakon obavljenog namaza izasle iz dzamije prije ljudi. “Prenosi se od Hinde bint el - Haris da ju je Ummu Seleme, Poslanikova, sallallahu alejhi we selem, zena, obavijestila o tome da su zene u vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem, kada bi predale selam ustajale, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, ostao bi zajedno s onim ljudima koji su klanjali za njim. Kada bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, ustao, ustali bi i ljudi”.

( Pogledaj Fethul - bari, 2/349, knjiga El - Ezanu, poglavlje Intizarun - nasi kijamel - imam El – Alimi).

El - Buhari i Muslim biljeze hadis u kojem se govori o tome da zene upozoravaju imama pljeskanjem ruku. Prenosi se od Sehla bin Sada es - Saidijja da je rekao: “Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem: Sta ja to vidim? Vecina vas pljesce rukama. Kada nekog od vas nesto zadesi u namazu, neka kaze: Subhanallah. Kada neko kaze: Subhanallah, okrenut cu se

prema njemu, a pljeskanje rukama je za zene”.

(Muttefekun alejhi. Pogledaj Serhus - sunne, 3/273, knjiga Es - Salatu, poglavlje Et - Tesbihu iza nabehu sejun fis – salati).

Broj zena koje su posjecivale dzamiju iz dana u dan se povecavao, sve dok nisu u vrijeme Abasida ispunile dzamijsko dvoriste. Ljudi su bili prisiljeni da klanjaju iza njih. Imam Malik u vezi s tim pitanjem izdao je fetvu koja se navodi u djelu El - Mudevvenetul – kubra u kojoj stoji: Ibn - Kasim je rekao: Pitao sam Malika o ljudima koji su dosli u dzamiju i zatekli

dzamijsko dvoriste ispunjeno zenama, a dzamija je vec bila ispunjena ljudima, te su ljudi klanjali iza zena, a za imamom? Malik je odgovorio: Njihov namaz je potpun i nece ga

ponavljati.

( Al - Mudevvenetu,1/106).

Izlazak zene muslimanke na namaz u dzamiju ne smije ostavljati prostora za fitneluk, nego mora biti vodjen uzvisenim islamskim principima cistote, lijepog ponasanja kao i obicajima muslimanskog drustva. A ako bi se iz nekog razloga bojala fitneluka zbog izlaska u dzamiju, onda joj je bolje i obaveznije da namaz obavi u svojoj kuci. To je ono na sta ukazuje prethodni hadis koji prenosi Ibn - Omer od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem, koji kaze: “Ne zabranjujte svojim zenama dzamije, a njihove kuce su im bolje”.

Izgleda da su se neki ljudi bojali fitneluka i hodanja njihovih zena po noci, pa su ovaj strah uzimali za ispriku, kako bi zabranili svojim zenama da izlaze u dzamiju. Otud je i dosla

zabrana o sprecavanju zena da s vremena na vrijeme izlaze u dzamiju i prisustvuju zajednickom namazu. Ovo i jeste srz prethodnog hadisa. Navode se i drugi hadisi koji potvrdjuju prisustvo zene u dzamijama i u drugim situacijama. Medju njima spadaju i rijeci Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem, koje biljezi Mudzahid od Ibn - Omera:

“Ne zabranjujte svojim zenama da nocu izlaze u dzamiju. Na to je rekao sin Abdullaha bin Omera: Ne dozvolimo im da izlaze, pa, izazvat ce fesad i sumnju.. Mudzahid je rekao: Prekorio ga je Ibn - Omer govoreci: Ja kazem: Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, a ti kazes: Ne dozvolimo im!!”.

( Pogledaj Sahihu Muslim, 4/161,162, knjiga Es - Salatu, poglavlje Hurudzun - nisai ilel – mesadzidi).

Prenosi se od Bilala bin Abdullaha bin Omera, a on od svoga oca da je Poslanik, sallallahu alejhi we selem,

rekao: “Ne zabranjujte zenama njihovu radost da idu u dzamiju, ako su od vas vec trazile dozvolu. Bilal je rekao: Tako mi Allaha, necemo im zabranjivati. Na to mu je Abdullah

rekao: Ja kazem: Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, a ti kazes: Sprijecit cemo im to!”.

(Ibid, 4/162,163).

Rekao je Poslanik, sallallahu alejhi we selem: “Ne zabranjujte svojim zenama dzamije, ako za njih traze dozvolu od vas”.

(Ibid, 4/161).

“Ne zabranjujte Allahovim robinjama Allahove dzamije”.

( Fethul - bari, 2/382, knjiga El - Dzumuatu, (13.) poglavlje El - Iznu lin - nisai bil - hurudzi ilel - mesadzidi i Sahihu Muslim, 4/161, knjiga Es - Salatu, poglavlje Hurudzun - nisai ilel – mesadzidi).

“Ako od vas vase zene traze dozvolu da idu u dzamiju, dozvolite im”.

( Sahihu Muslim 4/161, knjiga Es - Salatu, poglavlje Hurudzun - nisai ilel – mesadzidi).

Zeni muslimanki je mubah - dozvoljeno da obavlja namaz u dzematu. U tome je svako dobro, ali je ono ograniceno odredjenim uvjetima, a najvazniji medju njima jeste da zena ne

smije biti namirisana i da ne smije isticati svoje ukrase. Zejneba es - Sekafijje kazuje od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem, da je rekao:

“Ako neka od vas zeli prisustvovati jacija - namazu, neka se te noci ne mirise”.

( Ibid, 4/163).

Mnogobrojni su hadisi koji govore o zabrani da se zena namirise kada zeli izaci u dzamiju. Neki od njih su sljedeci hadisi u kojim Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selem, kaze:

“Kada neka od vas zeli prisustvovati namazu u dzamiji, neka ne dotice miris (tj. neka se ne mirise)”.

( Ibid, 4/163).

“Bilo koja zena na kojoj se osjeca miris neka s nama ne prisustvuje sljedecoj jacija – namazu”.

( Ibid, 4/163).

LICNOST ZENE MUSLIMANKE

ONAKO KAKO JE PRIKAZUJU KUR’AN I SUNNET

Dr. Muhammed Ali el - Hasimi