TaqabbalAllahu Minna Wa Minkum!

Eid Al Adha Mubarak!

Bajram Šerif Mubarek Olsun!

بسم الله الرحمن الرحيم

 إِنَّا أَعْطَيْنَاكَ الْكَوْثَرَ فَصَلِّ لِرَبِّكَ وَانْحَرْ إِنَّ شَانِئَكَ هُوَ الأبْتَرُ

“Mi smo ti, uistinu, mnogo dobro dali, zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji, onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez spomena ostati.” (Al-Kauthar, 1-3)

Poštovani prisutni :

Neka je hvala i slava apsolutnom Gospodaru svih svjetova Allahu Uzvišenom , Gospodaru znanog i neznanog, Vladaru Sudnjeg dana , koga Allah subhanehu we te’ala, uputi niko nemože na stranputicu da ga odvede , a kome On srce zapečati niko nemože na Pravi put da ukaže. Neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika sallallahu alejhi we sellem , na njegove ashabe , na istinski ummet sve do Sudnjeg dana i na nas koji smo ovdje prisutni. Amiiin! 

Danas je 10.Zul-Hidždže, prvi dan Kurban Bajrama, dan kada smo dužni prinjeti žrtvu radi Allaha, subhanehu we te’ala, dan kada hadžije završavaju s obredima hadždža, dan kada trebamo biti radosni, ujedno dan kada trebamo jedni drugima čestitati ovaj blagan. Allah, subhanehu we te’ala, nam poručuje da zbog mnoga dobra koja nam je podario dužni smo prinjeti žrtvu. Žrtva koja se spominje u suri Kewser, komentatori Kur’ana navode da se radi isključivo o kurbanu. Obaveza klanja kurbana radi Allaha, subhanehu we te’ala, dolazi nam iz Kur’anskog ajeta sure Hadždž, 34, ajet, u prijevodu: 

“Svakoj vjerskoj zajednici propisali smo klanje kurbana da bi spominjali Allahovo ime prilikom klanja stoke koju im On daje. Vaš Bog je jedan Bog, zato se samo Njemu iskreno predajte! A radosnom viješću obraduj ponizne.” (Al-Hajj, 34)

Ovdje nam Allah, subhanehu we te’ala, poručuje da smo obavezni radi Njega prinjeti žrtvu kao što je to bila obaveza i prijašnjim narodima. Smisao žrtve je u tome da nam nijjet bude isključivo da sam čin klanja kurbana bude radi Allaha, subhanehu we te’ala, i Njegove naredbe jer Allah, subhanehu we te’ala, nije zavistan niti od nas, niti od naše žrtve al smo mi i te kako zavisni od Allaha, subhanehu we te’ala, i Njegove milosti. 

“Do Allaha neće doprijeti meso njihovo i krv njihova, Ali će Mu stići iskreno učinjena dobra djela vaša; tako vam ih je potčinio da biste Allaha veličali zato što vas je uputio. I obraduj one koji dobra djela čine! Allah doista štiti vjernike, Allah sigurno ne voli nijednog izdajnika, nezahvalnika.” (Al-Hajj, 37-38)

Pored ovih ajeta imamo potvrde i u riječima Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, da smo na Kurban Bajram dužni prinjeti žrtvu ako smo u mogućnosti, ako nam materijalna situacija to dozvoljava. Najbolje djelo koje se na sam Kurban Bajram može učiniti je klanje kurbana. To nam jasno potvrđuje Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, u hadisu kojeg prenosi Aiša, radijallahu anha, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem rekao: 

"Najbolje čovjekovo djelo i ono što Allah najviše voli na Kurban -Bajram je prolijevanje kurbanske krvi. Doista će kurban na Dan stajanja (Kijametskom danu) doći sa svojim rogovima, vunom i papcima. Zaista kurbanska krv stigne Allahu prije nego što padne na zemlju, pa zato lijepo postupajte sa kurbanima." (Ibn Madže i Tirmizi)

“Onaj ko je (kurban) zaklao prije bajram-namaza neka ga ponovo zakolje!” (Muteffekun alejhi)

Od Ebu Ejjuba Ensarije, radijallahu anhu, se prenosi da je rekao:  

“U doba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, domaćin je klao kurban za sebe i za svoje ukućane” (Tirmizi)

“Svi dani donošenja tekbira (ejjamu-t-tešrik) su za klanje (kurbana).” (Ahmed)

“Allahu, ovo je od mene i od onih mojih sljedbenika koji ne zakolju kurban.” (Ahmed, Ebu Davud i Tirmizi)

Pored ovih riječi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, i poznavanje propisa oko kurbana postavlja se pitanje i danas a i za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we sellem: Oni koji nisu u mogućnosti izvršiti obaveze radi Allaha, subhanehu we te’ala, na koji način steći Allahovu blizinu?
Neki od ashaba upitaše Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem: „Bogataši uzeše sve nagrade, a klanjaju kao što mi klanjamo, poste kao što mi postimo i daju milostinju od viška svog imetka.“ Allahov Poslanik reče: „Zar i vama Allah nije dao nešto sa čime ćete sadaku udjeljivati!? Zaista je svaki tesbih sadaka (riječi subhanAllah), svaki tekbir (riječi Allahu Ekber) i svaki tahmid (riječi Elhamdulillah) su sadaka, svaki tehlil (riječi La ilahe illAllah) je sadaka, naređivanje dobra i odvraćanje od zla je sadaka, a i intimni odnos sa svojom ženom je sadaka.“ Ashabi upitaše: „Allahov Poslaniče, zar i za to, kad neko od nas upražnjava strast, ima nagrada?“ “Šta mislite, kad bi neko od vas svoju strast zadovoljavao na haram način, zar to ne bi bilo grijeh? Isto tako, ako je bude zadovoljavao na halal način, imat će za to nagradu.” (Muslim)
Evo nam prilike da se iskupimo, tačnije, da svako onaj koji nije bio u mogućnosti da ove godine prinese žrtvu Allahu, subhanehu we te’ala, pored tekbira koji su po mišljenju većine učenjaka vadžib iza svakog farz namaza, tokom bajramskih dana a i svaki dan mimo bajrama trebamo što više slaviti Allaha, zahvaljivati Allahu i veličati Allaha riječima koje su navedene u hadisu. 

Molim Allaha, subhanehu we te’ala, da nam tokom bajramskih dana podari Milost, oprosti grijehe, poveća Uputu i da nas učvrsti u Dini Islamu. Amiiin!

TaqabbalAllahu Minna Wa Minkum!
Bajram Šerif Mubarek Olsun!

Hatib : Senaid Feta

Džamija: Kruševo

26.10.2012.

PROPIS KAD SU DŽUMA I BAJRAM NAMAZ U ISTOM DANU 

U vjerodostojnoj predaji u kojoj se navodi da je Poslanik, sallAllahu alejhi we selem, kazao: “Svakom muslimanu je stroga dužnost klanjati džumu namaz u džematu osim četverice: roba, žene, malodobnika i bolesnika.”(Buharija i Muslim)

Prema tome, ove četiri skupine nisu dužne klanjati džumu namaz, dok je to ostalim muslimanima obligatna dužnost, osim uz vjerski adekvatan razlog.

Pored predhodno spomenutih skupina, džumu nije obavezan klanjati onaj ko klanja petkom bajram namaz.

Muavija ibn Ebi-Sufijan je pitao Zejda ibn Erkama da li je klanjao sa Poslanikom, sallAllahu alejhi we selem, u danu kada se spoje dva Bajrama.¹ Rekao je: "Da, klanjao sam."  Potom ga upita: "Šta je Poslanik, sallAllahu alejhi we selem, činio?" Odgovorio je: "Klanjao je bajram i učinio olakšicu u pogledu džume, ali ko želi može je klanjati." (Ebu Davud, Nesai, Ibn Madže,...)

U drugoj predaji od Ebu Hurejre se navodi da je Poslanik, sallAllahu alejhi we selem, rekao: “U ovome danu spojila su se dva Bajrama; ko ne želi nije obavezan klanjati džumu namaz, a mi ćemo je, inšaAllah, klanjati.” (Ebu-Davud, Ibn Madže, Hakim, Ibn Džarud, Bejheki...)

Od Osmana ibn Afana se također prenosi da je učinio olakšicu za džumu kada se zadesi sa bajramom u istom danu. (Buharija, Malik i Šafija u El-umm-1/274) 

Nema posebnih razilaženja da onaj ko klanja Bajram namaz nije dužan klanjati džumu namaz,² već se vodi spor da li u tom slučaju treba klanjati podne ili ne.  Islamski učenjaci po ovom pitanju imaju dva mišljenja.

Prva skupina učenjaka kaže da onaj ko klanja bajram namaz nije dužan klanjati do ikindije, budući da džuma mijenja podne namaz petkom, pa sa koga spada džuma spada i podne, jer ne može rob u jednom namaskom vremenu biti zadužen sa dva propisana namaza. Ovo mišljenje se također zasniva na predaji Ataa u kojoj stoji da je Ibn Zubejr klanjao kao imam bajram namaz, potom nije klanjao do ikindije. (Ebu Davud)³

Druga skupina učenjaka kaže da je onaj ko ostavi džumu namaz, koristeći olakšicu, obavezan klanjati podne namaz,⁴ jer je bajram namazom postignut cilj džume s obzirom na okupljanje muslimana na jedno mjesto i slušanje hutbe. Međutim, ako je spala obaveza džume, nije obaveza podne namaza kao kod bolesnika, žene, roba ili putnika. Svako namasko vrijeme, kažu ovi učenjaci, odlikuje se jednim propisanim namazom koga nije dozvoljeno ostaviti. Uzvišeni Allah je rekao: “Uistinu je namaz u određenim vremenima propisan.” (En-Nisa, 103)

U prilog ovom mišljenju ide predaja Ataa u kojoj kaže: "Ibn Zubejr je klanjao petkom bajram namaz kao imam, potom smo se iskupili na džumu namaz, međutim on nije izašao. Zatim smo klanjali pojedinačno. U to vrijeme Ibn Abbas je boravio u Taifu. Kada se vratio, spomenuli smo mu šta se desilo, pa je rekao: "Postupio je po sunnetu."” (Ebu Davud, Ibn Huzejme, Hakim,...)

Iz ove predaje vidimo da je Ibn Abbas odobrio Ibn Zubejrov postupak, kao što je odobrio drugima klanjaje podne namaza zasebno.

Vidimo da svaka strana nastoji shodno raspoloživim argumentima osnovati mišljenje koje zastupa. Tako prva skupina navodi kao dokaz predaju od Ataa da Ibn Zubejr nakon bajrama nije klanjao do ikindije namaz, pa kažu: "Ostavljanjem džume spada obaveza i podne namaza." Međutim, ova predaja ne može biti dovoljan dokaz, jer se u drugom predanju spominje da Ibn Zubejr nije izašao klanjati džumu namaz, što ne znači da nije klanjao podne namaz u svojoj kući, kao što su drugi učinili u džamiji, svako zasebno. Možda je Ata pretpostavio da Ibn Zubejr nije klanjao, ili je time mislio da nije klanjao s njima u džamiji. Da je Ibn Zubejr smatrao da ostavljanjem džume spada i podne namaz, on bi bar ukorio one koji su klanjali podne, jer čine novotariju koja se kosi sa sunnetom, ili bi ih Ibn Abbas i drugi ashabi ukorili, a to nam od njih nije prenešeno.

Nije ispravno reći da su Ata i drugi klanjali džumu zasebno a ne podne namaz, jer se džuma po konsenzusu islamskih učenjaka ne može obaviti osim u džematu. (Subulus-Selam,2/646)

Prema tome, općepoznato je da u svakom namaskom vremenu ima propisan namaz i nije dozvoljeno pomjeriti jedan namaz u drugo namasko vrijeme ili ga u potpunosti ostaviti, osim uz jasan i autentičan dokaz, a koji ne postoji u ovom slučaju. Predaja Ibn Zubejra može se dvosmisleno razumjeti, pa zbog svoje nejasnoće ne može biti dokaz, naročito u ovakvom fikhskom-pravnom pitanju. U najmanju ruku sigurnije je klanjati podne namaz, ugledajući se na Ataa i druge, potom na Ibn Abbasovo odobrenje njihovog postupka i zbog nepostojanja jasnih dokaza o pokudjenosti ili zabrani toga čina, a Uzvišeni Allah najbolje zna.

Također, onaj ko propusti džumu sa ili bez razloga, dužan je klanjati četiri rekata (podne namaza). Ibn Mesud je rekao: "Ko stigne na jedan rekat džume stigao je na namaz, a ko propusti džumu neka klanja četiri rekata." (Ibn Ebi Šejbe, AbdurRezak, Ibn Munzir, Hejsemi,...)

Islamski učenjaci su se razišli kada se zakasni na jedan rekat džume namaza, da li se računa džuma ili ne. Međutim, jasan je hadis Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we selem, "Ko stigne na jedan rekat jednog namaza stigao je na taj namaz." (Buharija i Muslim)

Nakon što je prenio ovaj hadis poznati tabiin Ibn Šihab ez-Zuhri je rekao: "Džuma je jedan od namaza." (Malik, Ibn Munzir,...)

Ibn AbdilBerr kaže da je ovo opći hadis koji nije napravio razliku između džume i drugih namaza, tako da vrijedi za sve namaze općenito.⁵ Prenosi se od Ibn Omera da je kazao: "Ko stigne na drugi rekat džume namaza neka klanja još jedan, a ako dođe na tešehud neka klanja četiri rekata." (Ibn Hazm, Ibn Munzir...) 

Nakon što je spomenuo ove predaje od Ibn Mesuda i Ibn Omera imam Hazm je rekao: "Niko od ashaba nije kazao suprotno ovome."⁶

Imam Malik ibn Enes kaže: "Ovaj stav zastupaju učenjaci Medine, shodno hadisu Poslanika, sallAllahu alejhi we selem, koji glasi: "Ko stigne na jedan rekat jednog namaza stigao je na taj namaz."⁷ Ovo mišljenje, pored spomenutih učenjaka, odabrali su Enes bn Malik, Seid b. Musejjib, Hasan el-Basri, Eš-Šabi, Šafija, Ahmed, Ebu Sevr, Sufijan es-Sevri, El-Evzai, i drugi.

Fusnote:

1. Misli se na bajram i džumu, jer se džuma smatra sedmičnim bajramom muslimana.

2. Šejhul-islam Ibn Tejmijje navodi konsenzus ashaba po ovom pitanju, El-Fetava-24/114

3. Šejh Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihus-sunen-1/296)

4. Fetaval-ledžnedtid-daime,-8/180,182 (Stalna komisija za islamsko misionarstvo)

5. Vidjeti: Et-Temhid (7/72) od Ibn AbdilBerra.

6. Vidjeti: El-muhalla, (5/75)

7. Vidjeti: El-evsat (4/101), Et-temhid (7/70) i Šerhuz-Zurkani (1/332)

Preuzeto sa: www.essunne.com